Neoliberalizam Objašnjen Deci
Dokumenty
Krátky popis neoliberalizmu pre deti
23. 3. 2015 NEOLIBERALIZUJÚCE CIELE SO
POETNA KO SMO MI DEMOKRATICKÉ PITAMO VAS PETICIJE LINKOVI KONTAKT
PRIJAVABudite obaveteni o aktulim
Neoliberalizam objanjen deci
Ve smo rekli da je neoliberalizam nevidljiv, a jedan od razloga za to je i injenica da nije dobro objanjen.
Iako se radi o potpuno apsurdnoj doktrini, taj apsurd je slabo primeen skoro skoro uopte nije
komentarisan. Ovde emo pokuati da damo objanjenja koja su prilagoena deci, ali taj pristup ne need
da zavara. U stvari e biti rei o stvarima koje svoj puni smisao dobijaju tek onda kada se sagleda ira
slika i shvati unutranja logika neoliberalizma, to je primarno filozofski pose. Posao koji nai filozofi ne
rade, pa se moramo osloniti samo na zdravu logiku i jasnou.
Glavni problem sa neoliberalizmom je u tome to on jedny principom pokuava da regulie stvarnost
koja je dvostruka i poiva na dva principa. Evo ilustrácie za tu tezu už z ekonomie, poto i
neoliberalizam najvie barata sa ekonomijom.
Postoje two razliita poloaja u ekonomiji i drutvenom prostoru, moemo ih nazvati Zajedniki i
Partikularni. Zajednike su one stvari koje postoje na osnovu potrebu svih u zajednici za
jednoobraznom uslugom. Na primer, sud, budet ili vodovod su primeri zajednikih stvari. Ja jedno i drugo
i tree slue nekom javnom, zajednikom dobru koje koriste svi lanovi zajednice bez razlike. Partikularne
su one stvari koje svaka grupa ili pojedinac bira zasebno, na mogue razliit nain i tako da ta razliitost
ziadny problem stvara. Da bi lake objanjavali o emu se radi, zajednike stvari neka budu plave, a
Postoji drastina razlika izmeu plavog i crvenog polja. Na primer, ako na tritu postoje razliiti sirevi,
odela, muzika ili knjige to ne stvara bilo kakav problem za drutvo. Ali, ako bi postojali razliiti sudovi, koji
bi donosili razliite presude, ili bi se budet koristio u interesse samo jedne grupe a ignorisao neku drugu,
ili bi bili prinueni da gradimo konkurentne vodovode, puteve, parkove itd, to bi predstavljalo ogroman
problem, a u sluaju suda, to ak vie ne bi ni bio sud. Dakle, nama su zajednike stvari neophodne kao
23. 3. 2015 NEOLIBERALIZUJÚCE CIELE SO
neto to na jednak nainštalovať koristi svima.
Odatle idu dalje razlike izmeu plavih i crvenih stvari. Dok crvene stvari mogu da propadnu i zamene se
Drug crvenim stvarima, plave ne mogu, jer su previe potrebne zajednici i ne postoji konkurentni
proizvod koji bi ih mogao zameniti.
Plave i crvene stvari stavlja u razliit poloaj u odnosu na moguu privatizaciju, to je ovde vano, jer
je neoliberalizam prevashodno doktrina privatizacije.
Po njemu privatni vlasnik je uvek bolji, zbog toga to se privatizacijom preduzea navodno skidaju sa
vrata zajednice. Posle privatizacije ona su briga vlasnika, koji e ih, voen svojim interesom i
competencijom, voditi uspenije od drave, a i ako propadne, to je samo njegov problem. Meutim, nije
Tano. U sluaju stvari koje su plave, zajednike, drutvo ne moe da dopusti da one propadnu jer bi tako
ostalo bez osnovnih usluga.
Ako se tak preduzea ipak privatizuju, u praksi se pokazuje da ona time ne future skinuta sa vrata
Zajednice. Za to ima mnogo primera. Privatizacija elezare Smederevo, koja je kupljena za 20 miliónov
evra, posle 11 godina vraena je dravi za nominalno 1 evro, ali sa dugom od 350 miliona evra. Drava je
uredno preuzela taj kopal koji su godinama pravila privatna lica, kako se ispostavilo, ne rizikujui nita.
elezara nije skinuta sa vrata, nego je sve vreme na vratu drave, koja zauzvrat nema pojma koliki se dug
spravne i na koji nain. Identian sluaj je bila i privatizacija Kombinata aluminijuma u Podgorici, za ije je
credito garantovala drava, koji je koristio subvencionisanu struju itd.
uveni bailout-i u SAD, kada su dravnim novcem spaavane banke i osiguravajua drutva, koja su
svojim režisérom isplaivala ceny od stotina miliónov dolárov, su isto to.
Ali, ne samo da su plave stvari uvek briga zajednice, ve tu postoji jo jedan problem. Poto plave stvari
obino nisu izloene konkurenciji, ve predstavljaju strukturne monopole, one se u stvari ne nalaze na
tritu. Zbog toga kod njih ne postoji motiv novog vlasnika da poveava kvalitne pouzit ili da smanjuje
cena, ve je motiv obrnut: štruktúrovaný monopol omoguava da se zisk uveava sniavanjem kvalita i
poveavanjem cene. Sve to znai da dobrobiti privatne ekonomije koje proizilaze iz konkurencije i trita
ne mogu da se primene na plave stvari.
Je však zrejmé, že neoliberálna ekonomika je v stave koncentrácie.
Ona najprivatizuje privatizuje dravu, onda iskoriava štruktúrovaný monopol. Profiti firmi povezanih sa dravom
rapidno se uveavaju, ne zato to su uspene na tritu, ve zato to koriste dravni i konstruurni monopol.
Ideálny neoliberalizmus nie je malicherný v súťaži, kao a triedny liberalizmus a privatizácia je
sprivatizovať štruktúru monopolu.
Poto se to ne moe otvoreno rei, neoliberalizam nas ubeuje da je program dalje privatizacije ispravan
tako to sugerie da su samo crvene stvari neto odrivo i solidno i da je mogue sve privatizovati, sve
plave stvari pretvoriti u crvene, bez tete. Meutim, to nije mogue jer su plave stvari structurno plave,
Dakle, drutvena stvarnost se sastoji od plavih, zajednikih stvari koje su predmet javnog interes
sudova, budeta, pravnog okvira, javne vlasti, puteva, vodovoda, parkova, kola, bolnica, medija i od
stvari koje su crvene, particularne, oko kojih se koncentriu privatne preferencije i interesi. uvena
doctrina nevidljive ruku, koja je nezaobilazni deo neoliberalizma, kae ovo: Ako se koncentriete samo na
svoj privatni interes i potpuno eliminiete brigu o javnom interesu, ne morate brinuti, nevidljiva ruka e se
pobrinuti za javni interes.
Koncept nevidljive ruku ima brojne posledice. Na primer, u okviru njega nije mogu sukob interes,
poto javni interes, kao jedna od strany u tom sukobu ne postoji.
Po neoliberalizmu bilo bi poeljno da javne poslove prepustimo u ruky privatnih lica i to privatnih lica koji
e brinuti samo o svom privatnom interesu. Javni interes e doi sam od sebe. I kod nas se stalno
pojavljuju predlozi da se vlast poveri preduzetnicima, jer e njih biti blam da ne uspeju. A podrazumeva
ak da e oni besprekorno slediti opti interes. V neoliberalizme, dakle, subject u drutvu nemaju dve
strane linosti plavu i crvenu ve samo jednu - crvenu. Zvláštna doska hnila.
To uverenje jednako je uverenju da bi politiari, ukoliko ne bi postojala demokratska kontrola, sami od
sebe brinuli o javnom interesu. Meutim, neoliberalizam bi se sloio da politiari moraju biti korumpirani i
da je to nemogue, ali je sasvim drugaije kada neka osoba iz nelegitimnog plavog polja pree u crveno.
Preduzetnik ili njegov pratilac strunjak, za razliku od politiara, spontano solanka o javnom interesu, jer
mu njegova kompetentnost i uroeno potenje ne dozvoljavaju da bude drugaije.
Potenje rukovalaca javnim poslovima, koje je Platon pokuavao da postigne vaspitanjem i obrazovanjem
u toku celog ivota i oduzimanjem prava na privatnu imovinu, neoliberalizam postie za trenutak uspeh i
bogatstvo kapitalista dokazuju njihovo potenje.
23. 3. 2015 NEOLIBERALIZUJÚCE CIELE SO
Naravno da je ovo jo jedna iluzija neoliberalizma. Sve dok postoji zajedniko polje, to jest dok postoje
sudovi, budeti, putevi, parkovi itd. postojae i javni interes, pa onda i sukob interes i mogua
Neoliberalizam ovu brigu o javnom interesu ili preputa ekspertima to je prvi nain da se supstituie
demokratická kontrola alebo preduzetnicima koji su neka vrsta div-junaka koji sledei samo svoj privatni
maximálny úrok z príspevku.
Moete esto uti da se privreda predstavlja kao priestor koji se deli na javni i realni sektor. ova
terminologija ponavlja emu sa poetka: javno (plavo) u ovoj opoziciji je prikazano kao nerealno. To je
navodno zbog toga to sav realni viak vrednosti stvara realni sektor, pod kojim se podrazumeva privatni
sektor koji navodno neto konkretno proizvodi (kaem navodno proizvodi poto privatny sektor ne mora
da proizvodi nita konkretno, poput velikih marketinkih agencija ili megamarketa). Za razliku do realnog
sektor, sve ono to je javno, drava i javna preduzea, ne proizvode nego troe. Na primer, kole,
bolnice, comunalna preduzea, subvencionisana preduzea su troak.
Uz re troak u naem jeziku obino ide i nepotreban ili suvian troak, luksus bez koga se moe.
Ideja je opet i uvek ista: sve to je plavo treba prevesti u crveno, kako bi se na taj nain troak navodno
eliminisao. Program prevoenja iz plavog u crveno naziva se mere tednje, ukidanje troka i rastrone
Nije teko uvideti da je za neoliberalizam troak samo ono to je uspostavljeno kao zajednika svima
dostupna vrednost, odnosno, vrednost koja se fina